Za TamaruTreperenje neonskog svetla postavljenog duž celog okna ga je naglo probudilo. Opet nije ništa sanjao. Eh, još jedan dan. Još jedan dan u ovoj rupi sivila, zemlje i kamena. Kao jebena grobnica, a opet, nije li premlad da se tako oseća? Nije ni bitno. Alat je tu, lampa na šlemu i dalje ima baterije, mogao bi i da pođe. Pridigavši se na noge, očistioje malo odeću od vlažne zemlje koja je tokom noći napadala sa plafona. Idemo dalje, pomislio je i nazuo kaljače, usput još jednom proverivši opremu. Sve je tu. Približio se obližnjem telefonu, podigao slušalicuZa Tamaru
Satira ovome svetu„Evolucija je postala izgladnela životinja okovana lancima novca koje održavaju moćnici ovoga sveta“Satira ovome svetu
Zemlja se rasula po uglačanom drvetu. Kratka pauza. Ponovo isti zvuk, ovoga puta pomešan sa jecajima. Parao je srca, uši i umove ljudi koji su posmatrali kako im zemlja polako guta prijatelja. Vrelo letnje Sunce kao da im je dodatno otežavalo ovaj, već dovoljno mučan, dan. Nekolicina muškaraca je stajala pored rake, sa svečanim, ali tužnim izrazima lica. Nedaleko od njih, starija žena grcala je od suza, naslonivši se na devojku pored nje. S
Dole, daleko, ispodKiša je pljuštala po krovovima zgrada grada u kome je jedna usamljena duša očajavala bez trunke nade. Mladić je sedeo na krovu, duga kosa mu je padala preko očiju i pokrivala mu lice. Držao se rukama grčevito za kolena, pogleda, naizgled, prazno uperenog u daljinu. No taj pogled nije gledao nigde u daljinu, već duboko u njega samoga. Snažna grmljavina je ispunila vazduh, ali nije doprla do njega. Opet je sevnulo. I dalje nije davao nikakve znake života. Sa ulica dole daleko ispod su dopirali prigušeni zvuci sirena automobila i vreve, koji su se stapali sa kišom i gubili, nošDole, daleko, ispod
Update, konacno ^^
) i tako. Ajd, živi bili ^^
Eager
--
--
wats up?
--
I
love to
and adore
[link]
--
I shall be your eyes...
Previous Page12Next Page